unifeed

POČETAK !!!

unifeed | 26 Januar, 2011 12:31

Posle dužeg vremena razmišljanja i premišljanja... rešili smo se

Osnivamo svoju firmu.

Kao rešenje nekako se samo po sebi nametnula prodaja stočne hrane i hrane za kućne ljubimce.

Mada smo u početku mnogo lutali...Što i nije čudno, jer imamo raznoliko radno iskustvo: ja sam dugo radio u državnoj firmi (od pripravnika, preko šefa odeljenja i direktora sektora do generalnog direktora), pa zatim u privatnim firmama različitog profila (iz kojih sam uglavnom izlazio nezadovoljan tretmanom ili dejstvom "viših" sila-ko me zna, zna i šta navodnici znače). Supruga je opet radila u prosveti, iz koje je izašla svojom voljom zbog planova da promenimo mesto prebivališta...A onda je sticaj okolnosti (čitaj nedaća) preokrenuo sve i...

I tako, bez sredstava, bilo kakvih izgleda, uz malu pomoć prijatelja (naplaćenih dugovanja) osnovali smo svoju firmu.

U stvari, to je u kućnoj režiji, nadamo se za početak, samo prodavnica stočne hrane, komponenti za proizvodnju hrane, predsmeša i dopunskih smeša...Od nedavno u ponudi imamo i hranu za kućne ljubimce (pse i mačke).

I nekako je prošao i prvi mesec...Jedan napred nazad dva.

A početak .... Je stvarno početak.

Isprva sam se nadao sredstvima za "sart up" projekte-kako ih već zovu. Ali su uslovi takvi da moja generacija (četrdesete) ne može da računa na ta sredstva. Ma, u stvari, sad sa ove vremenske distance, mislim da je veća verovatnoća da dobijete premiju na LOTO-u nego sredstva iz takvih fondova- to je kao nemoguća misija.

Pa onda počinje papirologija...I toj fazi da nije pomogao prijatelj advokat i knjigovođa iz komšiluka, na šalterima bi dočekao i pedesete...

"Mislioci" u prosveti komotno bi mogli da uvedu neki smer na fakultetima: kako plivati kroz našu birokratiju i administraciju. To bi trebao da bude multidisciplinaran smer: od vežbi meditacije na nogama dok čekate u redovima, preko psihofizičkih kondicionih priprema da izdržite duga čekanja pred šalterima i šetanja od vrata do vrata, do vežbi motorike kako sa samo dve ruke da popunite silne obrasce istovrsnim podacima i da ih umnožite u bezbroj primeraka koje ste već predali na susednom šalteru (često sam se pitao gde čuvaju tu silnu papirologiju, kolika je to arhiva...)

A onda nabavka, uređenje prostora, pa naravno: promašite barem deo asortimana koji bi imao prođu (po prvim procenama)... Sve se to zove "preduzetnički rizik".

I na kraju čekate svoju zaradu.

Ali..

Ima svoje prednosti kad radite za sebe, kojih postanete svesni tek na kraju dana, kad pogledate koliko ste uradili , koliko naučili...A koliko će te zaraditi to je uvek neizvesno.

Uglavnom: borba je svaki dan.

Svakog jutra, kad otvarate radnju, sa nadom da će danas krenuti, da će se pojaviti novi kupci. Strepnja da ćete moći da zadovoljite njihove potrebe za određenom vrstom robe.

Uglavnom, kako sam očekivao i na šta sam sve bio spreman- zasad je dobar početak. Još samo da ispunim cilj i otsvarimo dovoljno prometa da normalno živimo...